ЦРКВА СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА У АНДРИЈЕВИЦИ КРОЗ ИСТОРИЈСКО ТРАЈАЊЕ
ЦРКВА СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА У АНДРИЈЕВИЦИ КРОЗ ИСТОРИЈСКО ТРАЈАЊЕ
Пише Давид Лалић,књижевник
На некадашњем Радуновцу, имању Дабетића, потомка Николе Оташевића, војводе Васојевића (1614 – 1630), као и његових наследника: кнеза Оташа Николина, Руслана Николина и Кола (Николе) Русланова, званог Селака (1692), гдје је и било “чувано” од старине у другој половини XИX вијека приступило се градњи цркве. Сам књаз Никола Петровић, Господар Црне Горе, приликом посјете Андријевици 1884. године, приложио је 1 000 талира и тиме припомогао да се на том “гувну” Дабетића подигне црква. Мјесто се од тада зове Књажевац.
Храм је посвећен Архангелу Михаилу крсној слави племена Васојевића, и он је посато саборно мјесто Васојевића.
Градња је почела 1884. године. Сваки пушконоша из Васојевића је донио по камен журећи да се што прије заврши храм. Камен је вађен са оне стране Лима, у Сеоцу. Црква је завршена исте године и у том добу је била најљепша и највиша у Црној Гори, послије Морачке Немањићке задужбине, Манастира Мораче. Црква је дугачка 24 метра, а широка 12 метара, а градио је неимар Милош Лепетић са Мориња из Боке, који је потомак Вита Коперника из Котора, који је зидао Високе Дечане. Иконостас је израдио и позлатио Петар Чолановић из Подгорице. Зидана је тесаним каменом, димензија 12 x 24 цм, са централном куполом. Иконе су рађене у Петроградској Академији Художества.
Освећење је извршио на Аранђеловдан, господин митрополит Митрофан. Кад је завршен свети храм, војвода Лакић Војводић поклонио је полилеј 1887. године, који се данас налази у Саборном храму као и иконостас који је реновиран 1991. године.
Црква није фрескописана. Рађена је у византијско – рашком стилу. Има куполу са звоником.
Самим тим, Књажевац је посато светилиште и зборно мјесто Васојевића. Овдје су се “гувну” скупљали главари са народом и доносиле важне одлуке у корист свога племена и Црне Горе.
Храм је обновљен 1991. године. Седмог априла 1991. године, на великом Васркршњем сабору, свету литургијупред више хиљада грађана, служио је његово високо преосвештенство владика црногорско – приморски, брдски и скендеријски и егзах пећког трона, господин Амфилохије Радовић, који је том приликом рекао:
“Овдје су Немањићи градили своје манастире. Овдје је био манастир Немањића Андријево, на истом мјесту гдје је краљ Никола, уградио своју сјенку у овај свети храм. Данас са васкрсавањем овог светог храма, васкрсава и саборно васојевићко племе.”
Саборни храм је постао мјесто за трајно окупљање свих братстава у Васојевићима. Књажевац и црква су наша духовност, историја и трајање! Припада епархија Будимљанско – Никшићкој СПЦ, са сједиштем у Беранама.
